Српски рјечник

Бо̑г, Бо̏га m. Gott, Deus. [cf. халах]. 1. На права (правцита) Бога, за права Бога, на правди Бога, umsonst, unschuldigerweise, innocens. 2. Дај за Бога! Удијели за Бога! Немој за Бога! um Gotteswillen! per deum. 3. Бога ми, bei Gott, medius: Бога ти; у пјесмама и: Богу ти: Богу тебе, Краљевићу Марко — Ој Богу ти, мили синко Марко — Ој Богу ти, наша арамбашо — Ој Богу ви, кићени сватови — Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као да имена Божијега не помињу узалуд) говоре: бо̏ра ми, и бро̏да ми, и гло̀га ми! 4. На Бога (н. п. не удари киша, дође он)! zum Glück! 5. Јао мени до Бога милога! тешко мени до Бога милога! 6. Ако Бо̑г да̑, wenn’s Gott will, si deo placuerit. Ово Срби говоре кад год што уговарају да раде или се чему надају или што желе: ако Бог да, ићи ћемо на прољеће тамо и тамо; биће кише, ако Бог да; не ће тако бити, ако Бог да; И то, пашо, Сријем не расели, | А ти ћеш га, пашо, раселити, | Али не ћеш, пашо, ако Бог да. 7.  Ако̀ Бо̑г да̑, каже се мјесто: куда ћеш? куд ca пошао? куд си наумио? јер веле да са ријечи куд не ваља запитати; ако ли би ко заборавивши се или навалице запитао кога са куд, онај му кашто одговори: Идем у кудиљево да те скудим: wohin? quorsum? 8. Тешко до зла Бога, скупо до зла Бога, verteufelt schwer, theuer, nimie. 9. Ништа под (јаким) Богом, н. п. нема, не зна, gar nichts, prorsus nihil.