да̑н, да̑на и да̏на м.: 1.Ба̏дњи дан, Вели̏гдан, Ђу̑рђев дан, Ми̏тров дан, Петро̑в дан, Спа̏сов дан. — Паза̑рни дан(дан кад сељаци силазе на пијацу у варош). — 2.Добар да̑н(благ дан): Нити ми се зна̑ пра̑зник ни до̏бар да̑н — Пла̄дне̑(подне). — Да̏њом(у току дана, обдан). — Ју̏тре дан(сутра). — Да̄н дана̏с(и данас). — О̏бдан(преко дана, дању). — 3.Без да̏на (напречац, изненада): Тај сиро̏ма чо̏век у̏мре без да̏на. — Ȍћe да му до̑ђе да̑н од воде̑ (т. ј. смрт). — Доша̏о му да̑н да ли̏пче. — Ту̑ ћe да му дође да̑н.(в.до̑ћ). — Све да̄н по̏ дан, па не отидосмо(т.ј. одлажући, те данас, те сутра). — У В.да̑н м. и у RJA. 1. dȃn м. 4. b. с), 4. b. d. а) и 5. d.