жи̑в и жи̏в, а, о прид.У клетвама: Жи̏в ти Бо̑г! Прил. — Жи̏в ти ма̑јка. — Жи̏в ти ја! — Жи̏в ти гла̑ва. — Жи̏в ти де̑те! — Жи̏в ти здравље! Прил. — Кад се одговара на благослове и добре жеље: Да си жи̑в и здра̏в! — Кад се захваљује женском чељадету опет се често не мења: Да си жи̑в и здра̏ва. — На поздрав или кад млађи пољуби руку одговара старији: Жи̑в би̏јо (жи̑ва би̑ла, жи̑во било) ве̏лики пора̑сао! — Жи̑ва и све̑тла би̑ла. — Тако̑, е жи̑в би̏јо! — У изразу: Жи̑в не̑сам, жи̑ва не̑сам, значи страхујем, умирати од страха:Жи̑ва несам за то дете. — Жи̏в ни̏је, да му не бидне штого̏ћ. — Жи̑в ме је сра̑м изе̏о. — Жи̑ва те живи̏на изе̏ла! — Здра̏во жи̑во ли сте, како сте? — Здра̏во смо, да рекнем, жи̑ви смо. — Ради појачавања: По̏кори све жи̑во (т.ј. осрамоти). — Не̏ остави ништа жи̑во. — Све̏ ми жи̑во о̏днесе и по̏пи. — У В.жи̑в, жи́ва, во прид. 1), 3), 4) и 5).