Речник косовско-метохиског дијалекта

каза̑н, каза̏на м. 1. велики бакарни суд у коме се војницима готови јело: Ра̑ни се на каза̑н. — 2. ламбик за печење ракије: Испе̏кли смо два каза̏на раки̏је од бело̏слива. — У В. ка̀зан м., у RJA. 2. kàzan, kàzana м. Тур. kazgan, простонародски kazan им. посуда за кување јела у већој количини, велики котао за кување воде. У јаничарском оџаку бакарни суд у коме се варило јело и који се подлагао по неком нарочитом обреду и уз посебне молитве.