Речник косовско-метохиског дијалекта

шафра̑н, шафра̏на м. Исп. шавран биљка коју народ употребљава за бојење у жуто. — У ДК. записано је у с. Синају 1780 год.: Писа Илиѧ р҃ колача шафра(на). — У Br. Iv. šàfran и čafran м. Арап. zagfaran и za ҆feran, тур. safran им.