Српски рјечник

бро̑д, бро̏да, m. (pl. бро̀дови) 1. на води оно мјесто гдје се прелази преко ње, die Fuhrt, vadum [cf. газ 1]: Лудим се брод куша; Ој Цетињо, водо поносита!| Ти се синоћ криво кунијаше| Да на теби ниђе брода нема. 2. (у Ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се риба хвата. 3. (у приморју) Schiff, navis. cf. [vide] лађа. 4.  [Брод] die Stadt Brod in Slavonien, nomen urbis. 5. [у заклињању говори се мјесто Бог: брода ми!].