вријѐме, вре̏мена, [бријеме], n.(јуж.)1.die Zeit, tempus [cf.доба]; на вријеме, zu rechter Zeit, tempore: дошао на вријеме; Вријеме град гради, па га и разгради. Вр’јеме гради низ Котаре куле, | Вр’јеме гради, вр’јеме разграђује. 2.Wetter, tempestas [cf.година2]: рђаво вријеме, лијепо вријеме; Киша, снијег, и још једно вријеме; А покрај ње крило оковано. | Што јунака брани од времена, | Од времена и од вјетра љута. 3.женско вријеме, die monatliche Reinigung, menstruum. cf.прање[2]праница[1], мјесечина[2] [цвијет4] [видјети се4].