Српски рјечник

вријѐме, вре̏мена, [бријеме], n. (јуж.) 1. die Zeit, tempus [cf. доба]; на вријеме, zu rechter Zeit, tempore: дошао на вријеме; Вријеме град гради, па га и разгради. Вр’јеме гради низ Котаре куле, | Вр’јеме гради, вр’јеме разграђује. 2. Wetter, tempestas [cf. година 2]: рђаво вријеме, лијепо вријеме; Киша, снијег, и још једно вријеме; А покрај ње крило оковано. | Што јунака брани од времена, | Од времена и од вјетра љута. 3. женско вријеме, die monatliche Reinigung, menstruum. cf. прање [2] праница [1], мјесечина [2] [цвијет 4] [видјети се 4].