до̏ба, n. indecl.die Zeit, tempus [videвријеме1]: глухо доба; послено доба; вечерње доба; у ово доба године; жена на том доба [cf.вада2] (т. ј. готова се породити); Које ли је доба ноћи? | Рекла ми је драга доћи — Роди мајка два нејака сина, | У зло доба у гладну годину.