Српски рјечник

го̀рица, f. 1. dim. v. гора. 2. [Горица] више Сарајева брдо на коме је Кара Махмут-паша (нашега времена) био сазидао градић, али је послије разваљен и сад војска љети излази ондје у логор. 3. die Fallsucht, epilepsia, [vide падавица] cf. гора: Ана ј’ моја од горице бона.