Српски рјечник

го̀ра, f. (dat. го̏ри, асс. го̏ру, pl. го̏ре, го́ра̑) 1. das Gebirge, mons. [cf. планина]. 2. (око Имоск.) der Wald, silva. cf. [планина] ; vide шума [1]: Биокова је пуна горе. 3. die Fallsucht, epilepsia: пада од горе. [vide падавица] cf. горица, горска болест.