Српски рјечник

1. гра̑д, m. (loc. гра́ду, pl. гра̑ди, гра̏дови, градо́ва̑) 1. die Festung, arx: У град кад хоћеш, а из града кад пусте. [cf. тврђава, фортеца; мјесто 2]. 2. (у Ц. г.) играти се града, т. ј. лопте која се умијеси од говеђе длаке.