Српски рјечник

мје̏сто, n. (pl. gen. мје̑ста̑) (јуж.) 1. der Ort, Platz, locus: скочити с мјеста, т. ј. не из затрке, aus dem Stand. 2. (у Херц.) vide варош (auch [1] град [1]) . 3. мјесто мене, Statt, Stelle, locus. [cf. меште]. 4. убити кога на мјесто, mausetodt.