Српски рјечник

1. ка̏ме̑н, ка̏мена, m. (loc. камѐну) 1. der Stein, lapis, cf. кам, ками [крш 2, стијена 3] : Од камена ништа до камена. 2. (у Ц. г.)отишао на свој камен т. ј. на своју постојбину; тако се каже и: Не ће да остави својега камена, и т. д. 3. н. п. воденица од три камена. cf. витао 3.