Српски рјечник

кр̏ш, кр̀ша m. 1. (у Ц. г.) der Felsen, saxum, vide [1] камењак [1],. cf. стјењак: Месо при кости а земља при кршу (ваља). 2. (у Ц. г.) der Stein, lapis, cf. [vide] [1] камен [1]: ударио га кршем; диже крш да га удари. 3. (у Србији) das durch ausgetretenes Wasser Angeschwemmte, adluvio (?) [cf. окршањ, олош]: Снијела вода шушањ па начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а не зна се по чему).