Српски рјечник

кли̏нчо́рба, f. die Nagelsuppe der Anekdote, jusculum claveum (?). [cf. чавленчорба]. Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу, и искао да му да штогод да једе, а она му казала да нема ништа у кући за јело: онда солдат рече: „А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу.“ Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њег гвозден клин, па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли (и баба му да) те је посоли; кад вода узаври, а он заиште мало брашна (баба му да и то: само да види од чуда каква ће то бити клинчорба) те саспе у ону воду и замете; по том заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти те оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади на поље, а клинчорбу изједе.