1.кра̑ј, кра̏ја, m. (pl.кра̏јеви, краје́ва̑) 1.der Rand, das Ende, der Saum, finis, margo, limes [cf.ћенар1]: крај од мараме; отишао на крај свијета; од краја до конца. 2.die Gegend, regio: у нашему крају тога нема. 3.из прва краја, т. ј. испрва, anfangs, initio.