Српски рјечник

1. кра̑ј, кра̏ја, m. (pl. кра̏јеви, краје́ва̑) 1. der Rand, das Ende, der Saum, finis, margo, limes [cf. ћенар 1]: крај од мараме; отишао на крај свијета; од краја до конца. 2. die Gegend, regio: у нашему крају тога нема. 3. из прва краја, т. ј. испрва, anfangs, initio.