Српски рјечник

ћѐна̑р,* ћена́ра, m. 1. vide [1] крај [1]: Ал' су Турци брижни и срдити, | Отишли су земљи по ћенару — Ђе ће стајат' стража и солдати, | Да му кулу на ћенару бране. 2. vide крајац. 3. Art Leinwand, lintei genus: У бећара гаће од ћенара.