Српски рјечник

кру̑г, m. 1. eine Scheibe, discus. 2. онај темељ од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида . cf. колач [5] 3. (у Далм.) округло мјесто, н. п. главица или њива. 4. (у Ц. г.) кад се змија савије у круг: Сјекни ка’ змија из круга.