ми̑р, ми́ра m.1. (instr.ми́ром) der Friede, рах. 2. (instr.ми̑ром) Friede, Ruhe, рах [cf.зевак]: сједи с ми̑ром (док није било с чиром). 3. (особито у пјесмама)videмирис: Миром мирише. 4.(у Хрв.)с ми̑ромvideсвагда. 5. (instr.ми́ром) (у приморју)videзид: Двори миром саграђени. 6.(у Паштровићимакад се наздравља)videсвијет[1]: Да ни Господини Бог поможе духовнике и од осталијех домова, који поју по миру Ришћанскоме! 7.чире ми̑ре, око тебе девет браће било(у шали мјесто бајања да би чира нестало).