Српски рјечник

ми̑р, ми́ра m. 1. (instr. ми́ром) der Friede, рах. 2. (instr. ми̑ром) Friede, Ruhe, рах [cf. зевак]: сједи с ми̑ром (док није било с чиром). 3. (особито у пјесмама) vide мирис: Миром мирише. 4. (у Хрв.) с ми̑ром vide свагда. 5. (instr. ми́ром) (у приморју) vide зид: Двори миром саграђени. 6. (у Паштровићима кад се наздравља) vide свијет [1]: Да ни Господини Бог поможе духовнике и од осталијех домова, који поју по миру Ришћанскоме! 7. чире ми̑ре, око тебе девет браће било (у шали мјесто бајања да би чира нестало).