сви̏јет, m. (loc.свијѐту) (јуж.)1.die Welt, mundus [cf.мир6]: оде у бијели свијет; из бијелог свијета.2.Leute (franz.du monde), Menge, multitudo [videпук1]: навалио свијет; бјеше ли много свијета код намастира?од свијета нијесам могао да приступим. 3.овај или они свијет, jene Welt, alia vita (post mortem): Нуто, мајко, аспе по рукама, | Гле цвијета од оног свијета.4.das Tageslicht, dies, [vide1вид2] cf.[1]све̑т: Од вечера до света, | А од света до века.