Српски рјечник

сви̏јет, m. (loc. свијѐту) (јуж.) 1. die Welt, mundus [cf. мир 6]: оде у бијели свијет; из бијелог свијета. 2. Leute (franz. du monde), Menge, multitudo [vide пук 1]: навалио свијет; бјеше ли много свијета код намастира? од свијета нијесам могао да приступим. 3. овај или они свијет, jene Welt, alia vita (post mortem): Нуто, мајко, аспе по рукама, | Гле цвијета од оног свијета. 4. das Tageslicht, dies, [vide 1 вид 2] cf. [1] све̑т: Од вечера до света, | А од света до века.