Српски рјечник

наби́јати, на̀би̑ја̑м, v. impf. 1. н. п. обруч на кацу, hinausschlagen, anschlagen, figo. 2. кога на колац, spießen, adigere stipitem per medium hominem. [cf. намицати 2, натицати 1]. 3. stopfen, farcio z. B. брашно, да више стане (у врећу или у чанак). 4. stampfen, tundo. 5. пушку, laden, impleo. cf. [vide] пунити [2]. 6. набијати г... у, sich satt essen, ventrem impleo. 7. кудјељу, schlagen, tundo. 8. коме огњиште. cf. набити [8].