Српски рјечник

чу̏до, n. (pl. чу̏да u. чудѐса) 1. das Wunder, miraculum. [cf. чудество, ибрет, сехир 1 (сеир)]. 2. (по југоз. кр) као биједа или несрећа, чему се људи чудити морају: Не чини добро да те чудо не нађе. 3. als adv. vide много, viel, permulti, vis, cf. сила, пуно: Чудо паса уједоше вука.