чу̏до, n. (pl. чу̏даu.чудѐса) 1.das Wunder, miraculum. [cf.чудество, ибрет, сехир1 (сеир)]. 2.(по југоз. кр)као биједа или несрећа, чему се људи чудити морају: Не чини добро да те чудо не нађе. 3.alsadv.videмного, viel, permulti, vis, cf.сила, пуно: Чудо паса уједоше вука.