Српски рјечник

шу̏ма, f. 1. der Wald, silva: Шума ти мати, rette dich, fuge; Дође као у шуму (реку Срби кад им ко дође кући, па га ничим не почасте). [cf. гора 2, дубрава 1, лијес 1, омора, оморина, хандрача; забран; планина]. 2. (око Имоск.) dürres Holz, lignum aridum: или носи шуме или сировине? ја само купим шуму; донеси мало шуме, да спирим ватру. 3. [Шуме ?] кнежина нахије Требињске.