Српски рјечник

1. љу́ба, f. (voc. љу̑бо) 1. (ст.) die Gattin, conjux [cf. љуби]: Чија с’ љуба, чија ли си сеја? | Ја сам љуба Јове Поповића — Остаје му љуба нељубљена —, Младога ме мајка оженила | Вјерне сам се љубе наљубио. 2.  [Љуба] hyp. v. Љубица.