бу́на,
f. Aufruhr, seditio. [cf. побуна, узбуна (ужбуна); ларма]. Бу̏на и Бу̀ница, f. двије воде у Херцеговини: И Буну ти воду прегазила.
1. бу̑на, бӯне̑ ж. немир, рат: то је би̑ло у бу̑ну. — По бӯне̑ после ми се роди̏јо си̑н.
2. Бу̑на,
е ж. некаква земља, река, шта ли је, која постоји само у машти онамошњих људи, а нико не зна рећи ни шта је то ни где је: А ње̏му нешто да учи̏ну, чу̏ће га и Бу̑на и Буни̏ца. — Нек се Бу̑на и Буни̏ца ди̏гне. БП. — Исп. Ту̑на и Туни̏ца. — У В. Бу̏на, и Бу̀ница ж. „двије воде у Херцеговини“. У RJA. 2. Bȕna ж. река која утиче у Неретву ниже Мостара и сеоце на истој реци у Херцеговини. / буна / изр. бу́на и бу̀ница све и свако. – О̀била је бу́ну и бу̀ницу, па ни̏ђе ни́је мо̀гла о̀стат. – Ту̑ се ску̑пља̄ бу́на и бу̀ница.