Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Ми̑ка, Мӣке̑ м. и. хипокор. од Микаи̏ле.У В. н., у RJA. 1. Míka м., а) . У ДК. забележено је 1776 г. у „шехер Пећи“: Писа Мика екмек(чија) пол оке мас(ла). — У Вучитрну 1771 год.: Писа Мика в҃ тахте.
Ми̏ка, е м. и.: Кара Ми̏ка. Исп. 2. Ми̏к.