Српски рјечник

пло̏чица, f. 1. dim. v. плоча. 2. Ц. г.) у табана пушчанога она дашчица на којој су лукови и остало којешта.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Пло̏чица, е (Клв.) ж. и с. у општини кијевској, срез подримски. У ДК. спомиње се 1769 и 1780 год.: село Плочица. — У В. н.

Речник дубровачког говора

пло̏чица ж ситни посластичарски бомбон са шећером као главним састојком.Пло̏чица се ћу̀ћа̄, а не гри́зе̄.