Српски рјечник

По̀бо̑ј, По̀боја , m. према Имоскоме, долазећи од мора, на брду мјесто са неколико стећака.
по̏боја побој m. ?, у божићној пјесми [cf. довратница ?]: Божић божић бата | Носи киту злата, | Да позлати врата, | И обоја побоја, | И сву кућу до краја.