Речник косовско-метохиског дијалекта

1. та̏фа, е ж. (БП.). Исп. та̏ва. Је̏дну та̏фу. БМ.У В. и Br. Iv. н.
2. Та̑фа, Тāфе̑ м. м. и.: Та̑фа ни̏је би̏јо ни фа̏ћан. НСМ.У В. и Br. Iv. н. Исп. Тавафа.

Речник говора јужне Србије

Та́фа м (мн. Та́фини) надимак (Ратаје).