Српски рјечник

у̏ка [хука] f. das Geschrei, clamor. [cf. вика 1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. у̏ка, е ж. готово увек иде са речју бу̏ка : Ди̏гла се у̏ка и бу̏ка.Од у̏ке и бу̏ке, ни̏шта се не чу̏је.У Br. Iv. ȕka и у RJA. hȕka ж., b).
2. У̏ка, е муш. арн. име: Тафи̏љ У̏ка Киј.У̏ка из До̏брине Лу̑ке.Br. Iv. н. Арн. ȗk и uku вук, курјак.