РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. а́ла[*], f. (у Србији и у Босни по варошима) der Abtritt, secessus (latrina), [vide заход 3] cf. исход: Удовице у али поднице.
2. а̏ла[*], f. vide аждаха. За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и гра̏д наводи на љетину. За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. Ало несита! Бори се као ала с берићетом; А кад ала алу појахала.
3. ала̀, н. п. ала би лијепо било, ah! wie schön wäre es, bone deus; quam esset praeclarum; ала да хоће доћи! ала човјече, шта учини!

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. а̏ла и ала̏ узв. ох, ах: О, а̏ла море, што учини̏ ја? Гојб. — Ала̏, ала̏, што се чини̑ сас ја̏дну сироти̏њу. — О̑, а̏ла, мо̏ре, што учини̏ ја, што му да̏до толи̏ке паре! Од арап. allah Бог, творац, Господ, која је реч и у тур. употребљена у безбројним ускличним фразама, молитвама, клетвама и сл. — У В. 3 ала̀. У RJA. код alа̀ наведено је много примера, а етимолошко објашњење да је реч постала на тај начин што је на окрњено али дошао узвик а по мом схватању сасвим је нетачно. Никако се не могу тако објаснити многи тамо наведени примери као: ала, ала! јада од хајдука! Ala čoeče, šta učini! A нарочито они примари са ala ȕ и ala ȗ, који су најбољи доказ да је ова реч постала онако како сам ја напред навео, т. ј. да је дошла из тур. језика, бар што се тиче великог броја примера који су наведени у RJA. код речи alа̀. Исто то важи и за реч alа̀h, за коју се тврди да је постала од окрњеног али и прилепка ах!
2. а̏ла, е ж. 1. некаква животиња која живи у машти народној и чини зло људима. Исп. ажда̏ја. — 2. некаква неситост, прождрљивост у човеку, марвинчету, којој је узрок, што се као претпоставља да у дотич. бићу живи некакво чудовиште које се не може зајазити: Пу̏кла му а̏ла, те не мо̏же да се наје̑. — Је̑ кај а̏ла. — На̏, а̏ла ти пу̏кла, наје̏ђи се! — 3. змај, играчка коју деца праве од хартије и пуштају на канапу кад је тих ветар: Де̏ца пушћа̑ју а̏ле. — 4. каже се и за јак, хладан, штетан ветар: Пу̏кла једна а̏ла, те ће да не опӯсти̑. — У В. 2а̏ла. У RJA. hȁla.
3. а̑ла, а̄ле̑ ж. на целом пространству овог дијалекта ова реч се употребљава из поштовања и, кад је реч о старијој Туркињи или Арнаутки, значи: тета, стрина, сестра: Свра̄ти̏ла сам код аџи а̄ле̑. Пећ. — А̑ло, пошто су ти те љу̏ске? Од арап. hale им. што би требало према арап. да значи ујна, у тур. је та реч добила облик hala и значи тетка. У Пећи и Срби често у свом сродству хоће да употребе ову реч, у Вучитрну и околини Срби је употребљавају само кад је реч о муслиманској старијој жени коју би било непристојно позвати по имену. — У В. речи са овим значењем нема. У RJA. тако исто.

Речник дубровачког говора

а̏ла узв.(и: а̑ла) 1. узвик којим се подстиче на неку радњу, да се некамо полази, да се с нечим престане, да се нешто почне. – А̏ла, врије́ме је да се у̀пӯтӣмо до̏ма! – А̏ла, а̏ла, бр̏зо књи̏гу у̏ рӯке, па у̀чи! 2. баш, заиста (озбиљно и подругљиво). – А̏ла си се ти̑ да̀нас нара́дијо! 3. као, попут, слично. – То̑ ти је не̏што кра̑тко ала блу́за. – Ко̀лтрӣне су зелѐне ала тра́ва у про̀љеће.

Речник говора Прошћења

а̏ла, -е̄, ж. — 1. тоња. — Нема од жита ништа, убила га ала. 2. чудовиште, аждаја. — Ало божја, шта поједе.