ба̀дањ, дња, m.1.велика шупља клада што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, die Röhre, canalis. Бадањ се намјести на скок, па се доље у ужему крају удари уњ каблина, која се утврди дрвенијем клинима да не може ни испасти нити се ласно извадити, те тако бадањ постане доље још тјешњи, а да би био још тјешњи, у каблину се ударају туљци: кад има доста воде, већи, а на мањој води мањи (у који се ни рука не може увући), а кад воде има врло много, онда се избије и велики туљац, па меље на каблину. На великим сушама кад воденица не може самотегом (или на самотег) да меље ни на мали туљац, онда меље на уставу, т. ј. горе се вода устави док је се много накупи, па се онда пушта у бадањ. [cf.стрмац2]. 2.(у Ц. г.)каца[1], die Kufe, labrum. 3.(у Хрв.)каца у дну уска а горе шира (особито за грожђе и шљиве), Art Kufe, labri genus. [videкаца2].
Речник говора Прошћења
ба̀дањ, ба̏дња, м. — 1.дрвена цијев кроз коју пролази вода и покреће воденичко коло.2.велика каца за купус, џибру и друго.