стр̀мац, мца, m.(у Славонији)1.стрменито мјесто, steiler Ort, locus arduus et deruptus. cf.[vide][1]стр̏ме̑н. 2.videба̀дањ[1](воденични). 3. [Стрмац] nom. propr.у Пиперима: Ал' у Стрмац имаш шта виђети [Стрмац] Стамболска зобница.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Стр̏мац, Стр̑мца м.и. с. у општ. беримској, срез митровачки. У ДК. Горњи и Доњи, помиње се 1763—1778 год. и спадао је 1778 год. у нур. попа Јована. 1763 год.: Стрмац Горнѣ. 1762 год.:Стрмац. — У В. и Br. Iv. Str̀mac, Str̀mca м., али нема овог села.