бе̑ла меџеди̏ја, бе̑ле меџеди̏је ж.сребрни тур. новац, који је вредио по прилици 5 динара, тако се звао за разлику од жу̑те меџеди̏је који је био златан новац. — В. н.у RJA. исп. meģedija, ж. где се вели да тобож значи златан тур. новац. Међутим меџедија без атрибута значи сребрни новац а обично се говорило бела и жута или златна меџедија: — Пошто у̏зе? — За бе̑лу меџеди̏ју.Прил.Вид.бе̑ла.