Српски рјечник

бѐлица, f. (ист.) vide бјелица.

Речник косовско-метохиског дијалекта

бели̏ца, е ж. 1. бела без пеге овца. 2. Белица име села које је у саставу општине обилићске, у срезу дреничком:У Бели̏цу и̏мам ро̑д. Џак. БМ. Једно село Белица помиње се у ДК. неколико пута од 1764—1779 год. с напоменом да се налази у „гогској земљи“. Сада има у Јужној Србији још две Белице и то једна у општини локвичкој у срезу поречком и друга у општини истога имена у срезу кичевском. Биће по свој прилици да се у ДК. помиње она Белица из среза кичевског.