бѐћа̑р[*], бећа́ра, m.1.човјек неожењен, Junggeselle, coelebs: У бећара свакога шићара, | Понајвише буха и ушију. 2.У Србији за Карађорђијева времена звали су се бећари војници који су онамо били дошли из другијех земаља, и тако нијесу војевали за своје куће, него за плату. cf.[vide]голи син. 3.(у војв.)fremder Taglöhner ohne Haus und beständigen Aufenthalt.
Речник говора јужне Србије
бећа́р м(перс.)(тур.bekâr – момак)момак; нежења.„Бећа́ри отидо́ше на собо́р”(Бујановац).
Речник говора Прошћења
бѐћа̄р, -а́ра, м. — неожењен човјек, момак, самац.