ку̏ћа ж 1. стан, стамбени простор у коме неко живи без обзира је ли то посебан објекат или не. – У̀ кући и̏ма̄мо све̏ што нам тре̏ба̄. 2. породица, домаћинство. – О̀ни су дви̏је ку̏ће и̏ако жи́вӯ за̏једно. изр. до̀бро ста̑т на̀ кући бити имућан, имати материјалних добара. – Зна̏ли су да о̀на до̀бро сто̀јӣ на̀ кући. далѐко га (је) ку̏ћа каже се кад је у питању особа коју не желимо да видимо у својој близини, која нам се нешто замјерила, нанијела неко зло, штету. – Нѐ треба̄ ни да ми до̀лазӣ, далѐко га ку̏ћа! ра́дит по̀ кућама помагати по домаћинствима, прислуживати. – О̀на ра̑дӣ по̀ кућама и о̀(д) тега̄ жи́вӣ.