РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ку̏ћа, f. (pl. gen. ку̑ћа̑) 1. das Haus, domus. cf. [дом 1], село. 2. [vide дом 2]; 3. [vide двор 1]. 4. [cf. крмача 2]. 5. die Küche, culina [vide кухарница]: А. Ђе ти је кућа? | Б. Код собе.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ку̏ћа, ку̏ће ж. зграда у којој се станује, у којој се кува јело, пече хлеб, где је огњиште: Колико ку̑ћа је ваше се̏ло? — Из ку̏ће на двор не сме да иско̏чи. — Фиг. задруга, сви житељи једне породице заједно који се греју на једном огњу: На̏ша ку̏ћа не ка̄бу̏ли таку̑ срамоту. — Кај њи̏на ку̏ћа. — Она је до̏шла у ку̏ћу и до̑м а није у ци̏ганску коли̏бу. — Оће да иде̑ са све̏ ку̏ћу (т.ј. сели се). — Ку̏ћа је, тр̏ошкови су. — Ку̏ћа је јама ве̏лика. — Бли̑зо смо, ку̏ћа до ку̏ће. — Од кад сам се изве̏ла из дево̏јачке ку̏ће, беруда̏ не̑сам ви̏дела. — Уда̏рили ги кача̏ци на ку̏ћу. — Не̑ће гу у ку̏ћу ни за жи̑ву гла̑ву. — Дове̏ли човека у ку̏ћу. — Изне̑ше мртва̏ца из ку̏ће. — У ДК. забележен је облик датива 1779 год.: Брнаци, писа блг. Бошко а҃ вола Ꙋс(опшем) ДрагићꙊ и ИванꙊ и све кꙊће за з(дравље). Не зна се у овом примеру који је забележен 1770 год. у ДК. да ли значи име места или је употребљена реч кућа у смислу задруга: КꙊћа Товрланска. — У В. и у RJA. 1. kȕća ж.

Речник дубровачког говора

ку̏ћа ж 1. стан, стамбени простор у коме неко живи без обзира је ли то посебан објекат или не. – У̀ кући и̏ма̄мо све̏ што нам тре̏ба̄. 2. породица, домаћинство. – О̀ни су дви̏је ку̏ће и̏ако жи́вӯ за̏једно. изр. до̀бро ста̑т на̀ кући бити имућан, имати материјалних добара. – Зна̏ли су да о̀на до̀бро сто̀јӣ на̀ кући. далѐко га (је) ку̏ћа каже се кад је у питању особа коју не желимо да видимо у својој близини, која нам се нешто замјерила, нанијела неко зло, штету. – Нѐ треба̄ ни да ми до̀лазӣ, далѐко га ку̏ћа! ра́дит по̀ кућама помагати по домаћинствима, прислуживати. – О̀на ра̑дӣ по̀ кућама и о̀(д) тега̄ жи́вӣ.