би̏ло, n.1.као велика коса, из које су мање косањице отишле на страну, Art Bergkette, montes continui, [videкоса4]. Сењско било зове се једна такова коса између Велебита и Вратника. 2.у грабаља оно у чему зупци стоје, das Querholz eines Rechens, woran die Zähne befestigt sind, pectinis foenarii pars dentata. 3.der Puls, die Schlagader, arteria. 4.videклепало.
Речник косовско-метохиског дијалекта
би̏ло, а ср. највиши рбат на крову од зграде. — У В.би̏ло ср. и у RJA. bȉlo ср., не значи исто.Тур.dag beli и bilanрбат у план. венца. —
Речник говора јужне Србије
би́ло спреграда јаза на месту где вода улази у воденичну буку(Прекодолце).