РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. Ко́са, f. hyp. v. Косана.
2. ко̀са, f. (acc. ко̏су) 1. die Sense, falx foenaria. 2. ћурчијнска коса, das Abzieheisen. 3. die Haare, capilli [cf. власи 1; перчин]; би ми уз косу, zuwider. 4. eine Art Berge, montis genus: отишао уз косу, косом; Како вију покосама вуци — [cf. 2 била, било 1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ко̏са, е ж. 1. справа којом се коси трава. Нгр. се каже ή κόσα, ή κοσάρα ср̑п. — 2. мера за ливаду: Имамо два̏јес ра̑ла земље̑ и ка̑ једно три ко̏се места за лива̏ду. — У В. 2 ко̀са ж. и у RJA. 1. kòsa ж., а. и с.
2. ко̏са, е ж. длаке на човечијој глави: Цр̑на гу ко̏са кај га̑рван, кај зи̏фт. — Сапле̏ла ко̏су у куце̑љ. — Ко̏са ти се је̑жи кад ти казу̏је како је би̑ло. — Није ти, би̏ћита, ко̏са до ка̏мена (љута невоља). — Што си узвӣле̏ла кај да ти је ко̏са до ка̏мена?! — Ја ћу пола̏ко, није ми ко̏са до ка̏мена. — Ко̏са ти изгорела! — У RJA. 2. kòsa ж.

Речник дубровачког говора

ко̀са ж бијели дио ткива у месу који се суче. – На́род вје̏рује̄ да ко̀са по̀ма̄же̄ ра́шће̄њу ко́са̄.