Српски рјечник

бо̑ј, бо̏ја, loc. бо̀ју m. 1. vide битка: погинуо у боју; на бој на Косово. 2. Schläge, verbera: умр̈о од боја. 3. [vide 2 по̏д 1].

Речник говора јужне Србије

бој м (тур. boyузраст, величина) висина; спрат. „Коно́пље изра́сло колико чове́чји бој” (Ратаје). „Ку́ћа му на два бо́ја” (Врање).

Речник говора Прошћења

бо̑ј, бо̏ја, м.спрат.Начинио кућу на два боја.