по̏д, m.1.(по јуж. кр.)das Stockwerk, tabulatum, cf.[1]таван[4], кат[1], бој[3], подина[3]: Турише је поду највишему. 2.(у Боци)оно дрво најдоње на коме стоји тијест. [3.videтле].
Речник косовско-метохиског дијалекта
по̏д предл. са ак.Има мало примера за употребу са инстр., иначе у многоме је замењен предлогом Вид.и̏спод: Чове̏ка је тури̏ла по̏д ноге(т. ј. потчинила, погазила). — Ту̏ри ово̑ под ми̏шку. — По̏д ноћ по̄ђо̏ на̏ воду(у вече)(нп.). — Шта доче̏ка по̏д старос, да сам асре̏т за једа̑н метели̏к!По̏ здраво да зна̑ш ћи ће тако̑ би̏т, кај што ти ре̏ко(поуздано). — По̏дно се̏ла.БП.Ма да се не разбира јасно да ли је по дну или под дно. — По̏т пут на̏ пут(горе доле): По̏т пут на̏ пут теке и њи̏ва о̏тиде и паре ото̏ше. — У В.под.
по̑д, по̏да м.патос у колима: Ски̏ну ли му по̑д од ко̑ла. – У В.по̏д.
Речник дубровачког говора
по̏д мспрат, кат. – Згра́дили су ку̏ћу на̏ два̄ по̀да.