бу̏ла, f.1.videТуркиња[1]. 2.(у Паштр.)der Siegel, sigillum (bulla): Црна књига а у доба црно, | Црном булом бјеше забулана.
Речник косовско-метохиског дијалекта
бу̏ла, еназив муслиман. жене нижега сталежа према а̄ну̏ма и ка̑да за отменије муслиманске жене. Постала је од тур.abla им. назив који дају млађа браћа и сестре својој старијој сестри. У ЕЧ., VIII, 165 каже се да у Солуну има туркиња са именима:Gjül G̀emal - bula, Mehr-i-mah bula. — У В.бу̏ла, ж. 1) и у RJA. 1. bȕla ж. а) тамо види и етимологију ове речи.
Речник говора јужне Србије
бу́ла ж1. овца са дугачком и густим вуном на челу (Мали Трновац).2. обично жута крава са белом пегом на челу (Врањска Бања).