бу̑чка, е ж.1.плашило, страшило за децу која се реч помиње кад плачу или су немирна: Ако не седи̑ш му̑дро, сад ћу пушти̏т бу̑чку да те узне̑. — Ћу̑ти, ете̑ гу бу̑чка да те изе̑. — 2.стап, суд у који се сипа млеко па се бућка и вади масло: Си̏пи мле̑ко у бу̑чку. — В.бу̑чка, бу̑ћка, у RJA. исто тако. Упор.баучка.