бу̏љук, буљу̏ка м.1.чета, одред, гомила. —2.стадо. —3.пунолетство, зрелост: Уле̏гао у бу̏љук=пунолетан, одрастао. Девојка у бу̏љук=зрела за удају. Прва два значења од тур. речи böļüq им.део целине која је раздељена, раздробљена; издвојени део веће
заједнице; гомила; стадо, чопор; одељење
војске на која је подељен један пук или батаљон и коме стоји на челу један
јузбаша. Треће значење постало од арап.bilugпубертет, мужанска зрелост. Од тога направљен је тур. глагол: böļüge ermeq=дозрети, дорасти за удају или женидбу. — У В.бу̀љук, у RJA. bùļuk м.
Речник говора јужне Србије
буљу́к м (тур.bölökодред; чета)стадо; крдо.„На Чу́пино бр́до је чува́ја буљу́к овно́ви". “Тера́ли смо на паза́р буљу́к гове́да”(Доњи Стајевац).
Речник говора Прошћења
бу̀љук, -а, м. — 1.стадо оваца. — Чи је оно буљук оваца.2.чета, одред, гомила војске. — Иде буљук војске.