гла̀вина, f.(у Ц. г.)1.videглавчина. 2.предњи крај од самара (а стражњи се зове крстина, главину и крстину састављају штице, а под овим свијем је стеља, која управо стоји на коњу), Vordertheil des Saumsattels, pars anterior clitellarum.
Речник косовско-метохиског дијалекта
глави̏на, е ж.1.аугм. и детер. од глава. — 2.главчина у точку: Дивљи̏на ама здрава глави̏на.Гојб. — Пропа̏да ко̏ло до глави̏не у каљи̏ште. — У В.гла̀вина ж. 1) , RJA. glàvina ж. аугм. glava a) и b).