кр̀стина, f.1.augm. v.крст. 2.etliche Garben, die auf dem Felde beisammen liegen, mergitam cumulus. cf. [кладња, складња, склад1]; крст[4]. 3.у самара стражњи крај који је горе у накрст састављен: Свака штица свата ударила, | А крстина кума по прсима. 4. [Крстина] Frauenname, nomen feminae.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. крсти̏на, е ж.не осећа се значење аугм. од кр̏ст. 1.у крст садевених 13 снопа жита: На̏шли су преко сто̄ кр̏стина пчени̏це. — 2.двоколица волујска заједно са колешницом, пола од четворних кола: На крсти̏ну натова̏ријо бре̏ме коломбо̏ћа. — 3.У ДК., у Вучитрну, записано год. 1771:Писа Неша крстинꙊ кола за з(дравље)
СтепанꙊ. — 4.Тако се зове једна алатка код самарџија и мутавџија. (Пећ). — У В.кр̀стинаж.2., у RJA. 1. kȑstina ж. b., b). Исп. у RJA. 1. kȑst., с., h).