гло̏тан, тна, тнон. п. хљеб, die глота3.enthaltend.
Речник косовско-метохиског дијалекта
гло̏тан, гло̏тна, гло̏тно прид. и прил.1.неукусан, бљутав: Гло̏тно је̏ло. — 2.Гадан: Гло̏тно гу држа̏о стри̑ц. — 3.Уродичаво: гло̏тно жи̏то. — У В.гло̏тан, на, но прид. које жито садржи гло̏ту. RJA. glȍtan, glȍtna прид. a., b.
Речник говора јужне Србије
гло́тан, -тна, -тно1.(о житу) у коме има кукоља, уродице.„Роди́ се жи́то, ама мло́го гло́тно.”(Стубал)2.нечист, прљав.„И́ди и уми́ се, ви́диш ко́лко си гло́тан!”(Стубал)3.који много псује.„Бо́же, што пцу́је, што су му ре́чи гло́тни”(Стубал).