гло̏та, f.1.(у Ц. г.)die Armen, pauperes. [videсиромаш]. 2.videчељад[2], т. ј. жена и дјеца, die Familie i.e.Weib und Kinder, familia: ђе је твоја глота? (питају војници (на крајини кад се боје Турака да их не поробе) један другога); Не мари глота за једнога скота. 3.некако ђубре [коров] у житу, Art Unkraut, herbae inutilis genus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
гло̏та, е ж.нечистоћа, гадост, уродица, нарочито кад је реч о житу. — У В. У В.гло̏та ж. 3). RJA. glȍta ж. c) и d).
Речник говора јужне Србије
гло́та жпрљавштина; загађеност.„Каква́ гло́та у авли́ју, да се не разбо́лив!”(Врање).