Српски рјечник

да 1. dass, ut [cf. јере 2, нека 2]: казао сам му да дође и да донесе. 2. wenn, si: да сам знао да ће тако бити; Да змија окуси од мене, отровала би се; Да је вина, и стрина би пила; Да је мене ћело добро бити, не би Лазо на Косову погинуо: Да бих знао и на кози орати; Да зна мушка глава | Што ј’ одољан трава. — [vide 2 е 2]. 3. wünschend, optative: Да си жив и здрав! du mögest leben und gesund sein! vivas et valeas! Да Бог наспори! Да Бог не украти! да си поштен! да ви чујем здравље! 4. gebietend unb verbietend: одмах да идеш кући; сад да платиш човјеку што си му дужан; да се нијеси макао одатле. 5. fragend, interrog.: да нијеси што изгубио? Да није Турчин под капом? 6. denn, ergo: да ко си? да како је кад није тако? да шта је кад није то? 7. да ако, ja, wenn —, ita si — [cf. хелбетена (елбетена). шат]: да ако удари киша, es wird vielleicht doch regnen (man wünscht dass es regne), да ако не удари киша, еs wird vielleicht doch nicht regnen (man wünscht dass es nicht regne). 8. ja, ita, cf. [2] ја [1], [2 еја] : да да; да како, да Богме, allerdings, freilich, omnino, utique. 9. als Ausruf der Verwunderung: да чудно ти га превари! да лијепа ти је, јади је убили!

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. да св. и узв. 1. св.: А да, бога ти, по̏пе, кад се тако̑ залакрди̏сасмо, да те пи̑там, ама пра̏во да ми ка̑жеш. Исп. RJA. da I, 1., а., а), сс).Да се не̑си мр̏днуо ота̑ле̑к, се ћемо те уби̏т. RJA. I, 1., а., b).Тако̑ ти учи̏ни, па куд пу̏кло да пу̏кло. RJA. I, а., с), аа). — Ка̏мо да је̏сам, но не̑сам.Да oћe да гa пу̏шти Бо̑г и ју̏трошња Света̑ Пе̑тка то да учи̏ни, вала̑ би ме запа̑мтијо.Да не да̑ Бо̑г (каже се место не, није). RJA. I, 1., b., аа).Да си про̏клет, чо̏вече, и ни̏кад беруда̑ да не видиш!Да Бо̑г да, ама није прӣли̏ка.Да ни̏је у̏рок, гове̏да ти ове̑ го̏дине кај ѕве̑зде.Да се роди̑ и на дрво и на ка̏мен, ама ја да га не је̑м (каже неко кад му се понуди напр. проја, пасуљ, а он то не воли да једе). RJA. I., 1., b., α), a).Отвори̏смо мага̏зу, кад што да ви̏диш, по магазе све испрету̑рано. RJA. I, 1., с, а), сс).Да не̑си нага̏зила на мађи̏је? RJA. I, 1., с., b).А да, Ѕа̑нo, кр̏ста ти, шта вели̑ теза Са̄нфи̏ла за о̑но што сам те моли̏ла да гу пи̑таш?A да не заде̑вај гa, кад ти вели̑м. RJA. I, 1., d., b).Од са̏д, чипчи̏је, да ви је на зна̑ње, оћу четврти̏на да ми се донесе̑ код ку̏ће, а не кај до са̏д. RJA. I, 2., а., β., а).Кри̑ла да и̏маш, уте̏ћ не̏ мош. RJA. I. В.И та ђи̏ди ве̏ра трӣ да̏на да тро̏шку ле̏ба ни̏је тури̏ла у уста. RJA. I, В., 8., b., b).Ама не да̑м му како он о̏ћe, пa да знам да ћy проси̏т од вра̑та до вра̑та.Да је се на̏ бога каме̑њем га̄ђа̏ла, грђе гу не̏ би би̑ло. RJA. I, с., β., а.Кад го̏ћ да го̏ћ, па то ће да би̏дне и дру̏го не мо̏же да би̏дне.Кад го̏ћ да го̏ћ, он ће ми па̏с у̏ руке. 2. узв.: Да̏ ако Бо̑г и на̏ма да̏дне кад го̏ћ!Да̏ ако се и ја не оку̏јем на ова̑ј све̑т!Уби̏ли ноћа̏с Ле̑мпу Ка̏лића. — А да̏, уби̏ли!? (изражава се и питање и чуђење).Да̏ћеш ми, Ка̑но, чара̏пе, је ли? — А да но̑, да̏ћу ти, је̏с! (Значи неће дати). — А да, да̑де, ви̏ди како се заде̑ва ова Са̑вка! RJA. II. 3. d. — Ӓ да ово није кућа но коша̏ра. Упор. а.
2. да прош. глаг. придев од дати, дао (ао дало а, али без дужине).Добро ве̏че! — Добро ти бо̑г да.Да бо̑г да и дана̏шњи да̑н, кућа му изгоре̏ла!

Речник дубровачког говора

да̏ вез. 1. него.Да што̀ си ми̏слијо? И̏де̄н ѝ ја̄ с то̏бо̄н. 2. кад.Учѝнијо би о̑н то̑ да би ту̏рскӣ кла̏њо̄!