деври̏ја, е и де̄ври̏ја, е ж. патрола, потерно одељење војске или жандармерије или милиције у служби јавне безбедности. Етимологију речи види код2.де̏вер: Уфа̏тила га де̄ври̏ја но̏ћом. — Прва деври̏ја.Киј. — На деври̏ју је прати̏јо.Киј.
Речник говора јужне Србије
деври́ја м(тур.devriye)хришћанин у Пчињи који је морао да помаже аскере у гоњењу комита почетком XX века.„И мој де́да је мора́ја да бу́де деври́ја и да пома́га на Ту́рци кад ма́вав куми́те”(Горњи Стајевац).